Poštovani članovi/ce organizacija osoba sa invaliditetom, dragi saradnici/ce,

U uslovima epidemije koronavirusom i proglašenog vanrednog stanja, Nacionalna organizacija osoba sa invaliditetom Srbije (NOOIS), kao predstavnik 800.000 građana i građanki naše zemlјe sa invaliditetom i njihovih zakonskih zastupnika, nastavlјa da zastupa zajedničke interese i potrebe svih osoba sa invaliditetom. Sa druge strane, u kontekstu svoje društvene odgovornosti, nadležnim državnim organima pruža podršku u borbi sa epidemijom i prevazilaženju nastale situacije, istovremeno tražeći da Vlada RS u sve mere podrške najugroženijima, obavezno uklјuči i osobe sa invaliditetom kao jednu od najranjivijih kategorija u uslovima pandemije i vanrednog stanja, kao i da u svojim saopštenjima naglašava da su i osobe sa invaliditetom, kao i stariji sugrađani, među najugrženijim kategorijama.

Redovno pratimo sve instrukcije Vlade RS i prenosimo ih našim organizacijama-članicama i članovima putem viber-grupe koju je formirao Sektor za zaštitu osoba sa invaliditetom, sajta NOOIS-a, mejla i društvneih mreža, a verujemo da te informacije dolaze do svih vas. Takođe, organizacije-članice iz mreže NOOIS-a prilagodile su svoje delovanje i organizovale rad svojih saradnika i kancelarija u skladu sa novonastalom situacijom, stavlјajući akcenat na blagovremeno obaveštavanje svojih članova - osoba sa invaliditetom i njihovih porodica o merama za suzbijanje epidemije i aktivnostima nadležnih organa. Takođe, počev od 16. marta 2020. godine, suspendovane su do dalјeg sve redovne aktivnosti organizacija, izuzev onih koje se obavlјaju on-line i koje se tiču informisanja članstva i obezbeđivanja praktične pomoći, a gde je moguće organizovana su i povremena dežurstva, ali pre svega rad se odvija iz naših domova.

Pored različitih problema sa kojima se suočavamo u ovim novonastalim okolnostima, na koje redovno ukazujemo raznim nadležnim institucijama i tražimo adekvatna rešenja, svi prolazimo kroz krizu, u psihološkom smislu, koja se dešava pre svega kao odgovor na ono što dolazi spolja. Kada se radi o uznemirujućim situacijama koje pogađaju veliki broj osoba, poput elementarnih nepogoda, prirodnih katastrofa, ili pandemija, kao ova sa kojom se trenutno suočavamo, uočljivo je da u početnim fazama različito reagujemo. Svako od nas koristi veći broj različitih mehanizama odbrane koji nam pomažu da se sačuvamo od preplavljujućih emocija i održimo potreban lični integritet.

Neke osobe odbijaju da prihvate stvarnost ponašajući se kao da neprijatnosti ne postoje. Drugi će pokušati da saznaju što više, da prikupe sve relevantne informacije i neće dopustiti sebi kontakt sa emocijama koje su normalan, prateći deo ovakvih kriznih situacija. Treći će se ponašati neretko na dečiji, nedovoljno racionalan način.

Mehanizama ima veliki broj i veoma su nam korisni za savladavanje snažnih, stresogenih situacija. Upravo zbog njih će različite osobe različito reagovati. Onda kada ovi mehanizmi više nisu dovoljno funkcionalni, nastupa psihološka kriza. Tada smo preplavljeni emocijama i racionalno reagovanje i rasuđivanje mogu da nam predstavljaju izazov.

Na šta tada da obratimo pažnju? Šta je indikator da nam je potrebna pomoć? Šta na to kažu psihoterapeuti?

Pojava čitavog spektra emocionalnih reakcija u vreme kriza je normalna i očekivana. Iako se pojavljuju različita osećanja, među njima dominiraju zbunjenost, nemoć i strah, kako za sebe, tako i za bliske osobe (porodicu, prijatelje, kolege).

Prema navodima psihoterapeuta, te emocije prestaju da budu normalna reakcija i postaju simptom onda kada smo previše preplavljeni takvim emocijama i kada prestanemo da budemo funkcionalni u obavljanju svakodnevnih poslova, kada uočavamo promene u količini sna, hrane i slično, kada osećamo povišenu tenziju, kada imamo snažnu potrebu da se izolujemo i prekinemo kontakte sa osobama iz okruženja i konačno, kada prestanemo da ličimo na same sebe.

U takvim situacijama, preporuka je da potražimo neophodnu podršku.

Prema preporukama struke, pored ovoga, važno je:

  • Održavati što je više moguće svoju uobičajenu dnevnu rutinu
  • Raditi fizičke vežbe i vežbe opuštanja
  • Obavezno sebi obezbediti dovoljno odmora
  • Voditi računa o ishrani i jesti izbalansiranu i zdravu hranu
  • Izbegavati korišćenje alkohola ili nekih drugih psihoaktivnih supstanci
  • Ostati u kontaktu sa prijateljima
  • Analizirati sopstvene misli i osećanja
  • Baviti se svim onim što nam i u uobičajenim životnim okolnostima pričinjava zadovoljstvo i donosi nam mir – gledanje filmova, čitanje, bavljenje hobijima, slušanje muzike i slično

Nadam se da će vam ovo pomoći da shvatite da su naši strahovi, posebno u ovakvoj situaciji, prirodni i očekivani. Nemojte ih se plašiti ili bežati od njih. Ipak, kada govorimo o ponašanju u vanrednim okolnostima, važno je da ono bude vođeno pre svega razumom, logičnom procenom i preporukama nadležnih organa.  Sve to u cilju, kao što je već više puta pomenuto, da zaštitimo i sebe i druge. Kako da sebi pomognemo i ponašamo se u skladu sa tim, a pri tome zadržimo emocionalnu stabilnost? Sigurno je da svako od nas već ima razvijene određene načine kako sebe podržava u krizama. Ipak, postoji jedno univerzalno pravilo, a koje je podržano u skorije vreme i od nove grane, pozitivne psihologije. Dakle, fokusirajmo se na ono što imamo, upravo sada, svakoga dana. Kada na to usmerimo pažnju, iznenadićemo se koliko nam je život bogat.

Ivanka Jovanović

Izvršna direktorka NOOIS-a

Baza korisnika