1. mart 2020. Ženeva

Danas je Katalina Devandas, Specijalna izvesteljka UN za prava osoba sa invaliditetom, upozorila da je malo toga urađeno da se osobama s invaliditetom pruže smernice i potrebna podrška za njihovu zaštitu tokom trenutne pandemije COVID-19, iako mnoge od njih spadaju u visokorizičnu grupu.

„Osobe sa invaliditetom se osećaju zaboravljeno,“ rekla je UN ekspertkinja za ljudska prava. „Mere ograničenja širenja virusa, kao što su socijalna distanca i samoizolacija, mogu biti neizvodljive za one koji se oslanjaju na podršku drugih da jedu, da se obuku i okupaju.“

„Ova podrška je osnova za njihov opstanak, i države moraju da preduzmu dodatne mere socijalne zaštite kako bi garantovale kontinuitet podrške na bezbedan način tokom krize.“

UN ekspertkinja je naglasila da su razumne mere vezane za smeštaj ključne kako bi se osobama sa invaliditetom omogućilo da smanje broj kontakata i rizik od zaraze. Treba im omogućiti da rade od kuće, ili im dati plaćeno odsustvo kako bi im se garantovao prihod. Članovima porodice i negovateljima će takođe možda biti potrebne razumne mere vezane za smeštaj, kako bi mogli da nastave sa pružanjem podrške osobama sa invaliditetom.

„Pristup dodatnoj finansijskoj pomoći je takođe ključan da se smanji rizik od toga da osobe sa invaliditetom i njihove porodice postanu još ugroženije, ili da ih pogodi siromaštvo,“ objasnila je.

„Mnoge osobe sa invaliditetom zavise od usluga koje su trenutno obustavljene, i možda nemaju dovoljno novca da naprave zalihe hrane i lekova, ili priušte dodatne troškove isporuke na kućnu adresu.“

Devandas je takođe napomenula da je položaj osoba sa invaliditetom u institucijama, psihijatrijskim ustanovama i zatvorima posebno težak, imajući u vidu veliki rizik od zaraze, kao i nedostatak spoljnog nadzora, što je dodatno pogoršano merama i ovlašćenjima koji proističu iz vanrednog stanja iz zdravstvenih razloga.

„Restrikcije moraju da budu precizno prilagođene, kao i da koriste najmanje remetilačke načine da zaštite javno zdravlje,“ rekla je. „Ograničenje kontakta sa voljenima ostavlja osobe sa invaliditetom u potpunosti bez zaštite od bilo kakve vrste zlostavljanja ili zanemarivanja u institucijama.

„Države imaju veću odgovornost prema ovoj grupi stanovništva s obzirom na strukturalnu diskriminaciju kroz koju ona prolazi.“

UN ekspertkinja je naglasila da osobe sa invaliditetom zaslužuju da ih se uveri u to da je njihovo preživljavanje prioritet, i apelovala je na države da uspostave jasne protokole za vanredno stanje u vezi sa javnim zdravljem, koji će garantovati da, u trenutku kada nema dovoljno medicinskih resursa, osobe sa invaliditetom neće biti diskriminisane.

„U borbi protiv pandemije, ključno je da informacije o tome kako sprečiti i obuzdati korona virus budu dostupne svima,“ objasnila je.

„Kampanje obaveštavanja javnosti i širenja informacija, koje sprovode nacionalni zdravstveni organi, moraju da budu dostupne javnosti i na znakovnom jeziku, kao i u pristupačnim oblicima i formatima, koji obuhvataju digitalnu tehnologiju, titlovanje i slično stavljanje teksta na sliku, relejne usluge za gluve, SMS poruke, korišćenje jednostavnog, lako čitljivog jezika.“

„U svim fazama odgovora na COVID-19, neophodno je konsultovati i uključiti organizacije osoba sa invaliditetom,“ zaključila je Devandas.

Apel Devandasove podržala je Alis Krus, Specijalna izvestiteljka za borbu protiv diskriminacije nad osobama obolelim od lepre i njihovim porodicama, kao i Rosa Kornfeld-Mat, Nezavisna ekspertkinja za ljudska prava starijih.

Izvor Sajt UN

Baza korisnika