Заједничко саопштење Председника Комитета Уједињених нација за права особа са инвалидитетом, у име Комитета за права особа са инвалидитетом, и специјалне изасланице генералног секретара Уједињених нација за питања инвалидитета и приступачности

1. Конвенција Уједињених нација о правима особа са инвалидитетом је међународни уговор у области људских права. Оквир Конвенције, који је разрадио Комитет, државама успоставља правно обавезујућу структуру за остваривање Циљева одрживог развоја и припадајућих потциљева. То не важи само за потциљеве који се изричито односе на особе са инвалидитетом, већ за све циљеве и потциљеве, као и за мере које се тичу одговарајуће заштите живота и права особа са инвалидитетом у ситуацији када се суочавамо са пандемијом КОВИД-19.
2. Чланом 11. Конвенције утврђено је да државе стране уговорнице предузимају све могуће мере да у националном реаговању на ризичне ситуације и хуманитарне катастрофе обезбеде заштиту и сигурност особа са инвалидитетом. То обухвата мере у свим областима живота особа са инвалидитетом, укључујући заштиту њиховог права на највиши могући стандард здравља без дискриминације, општу добробит и превенцију инфективних болести, и мере заштите од негативних ставова, изолације и стигматизације које се могу јавити у кризи.
3. Агендом 2030 утврђени су циљеви у погледу реаговања на епидемије, посебно путем достизања универзалне, свеобухватне здравствене заштите, обезбеђивања доступности лекова и вакцина, унапређивања менталног здравља и благостања и јачања капацитета свих држава за рано упозоравање, смањење ризика и управљање ризицима у здравству на домаћем и међународном плану.
4. Испуњавањем својих обавеза из Конвенције, као и обавеза преузетих у склопу Агенде одрживог развоја, државе ће бити у стању да заштите права и очувају добробит особа са инвалидитетом. При томе, државе треба да уваже различитости особа са инвалидитетом, уз посебан осврт на род и узраст, као и положај особа са инвалидитетом у стању социјалне потребе и ускраћености.
5. Државе треба да обезбеде сигурност и интегритет особа са инвалидитетом и убрзају спровођење мера њихове деинституционализације из свих типова установа. Пандемија КОВИД-19 већ погађа домове за старије, психијатријске болнице и друге установе у којима су лица лишена слободе, где су особе са инвалидитетом које и даље бораве у установама изложене повећаним ризицима.
6. Председник Комитета Уједињених нација за права особа са инвалидитетом и специјална изасланица генералног секретара Уједињених нација за питања инвалидитета и приступачности позивају све релевантне органе да усвоје мере за одговарајуће реаговање на пандемију КОВИД-19 уз обезбеђивање укључивања и делотворног учешћа особа са инвалидитетом.
7. Државе треба да предузму све одговарајуће мере да особама са инвалидитетом обезбеде приступ здравственим услугама и да им пруже здравствену заштиту у истом обиму, квалитету и стандарду као и другим особама, укључујући и услуге заштите менталног здравља. Осим тога, државе треба да наставе да особама са инвалидитетом пружају здравствене услуге које су им потребне конкретно због њиховог инвалидитета. За време актуелне пандемије КОВИД-19, државе треба да спрече да се, на основу инвалидитета, дискриминаторно ускраћују услуге, храна или течности потребне за здравствену заштиту или спасавање живота.
8. Државе морају да обезбеде да се са особама са инвалидитетом, преко њихових представничких организација, воде консултације и да се оне активно укључују у планирање, спровођење и праћење мера за превенцију и ограничавање ширења КОВИД-19.
9. Државе треба да осигурају обезбеђивање хране, лекова и других потрепштина за особе са инвалидитетом у ситуацијама изолације и карантина. Мора се обезбедити низ услуга подршке у заједници, укључујући помоћ у кући и персоналну асистенцију, и услуге рехабилитације, када су потребне, и не смеју се обустављати јер су од суштинског значаја за остваривање права особа са инвалидитетом. Све услуге у вези са кризом коју доноси КОВИД-19, укључујући медицинске савете на даљину/телефоном, објекти за карантин, јавно информисање, укључујући информисање о доступности основних потрепштина и услуга, треба да буду приступачни особама са инвалидитетом равноправно са другима и да се пружају преко приступачних платформи у различитим форматима, модалитетима и путем различитих начина комуникације.
10. Позивамо државе да у својим кризним плановима дају приоритет решавању проблема сиромаштва и ограничавања особа са инвалидитетом. Државе треба да обезбеде и решавање економских тешкоћа у којима се током кризе могу наћи особе са инвалидитетом које остану без посла или се суоче са додатним препрекама у задовољењу својих најосновнијих потреба.

Данлами Башару, председник Комитета УН за права особа са инвалидитетом

и

Марија Соледад Систернас Рејес, специјална изасланица генералног секретара УН за питања инвалидитета и приступачности

https://www.ohchr.org/EN/NewsEvents/Pages/DisplayNews.aspx?NewsID=25765&LangID=E